Džulija Enders: Čovek kao ekološki sistem

Čovek kao ekološki sistem

   Bakterije znamo kao mala bića koja se sastoje od samo jedne ćelije. Neke žive u malim toplim izvorištima na Islandu, druge na hladnoj psećoj njušci. Nekima je potreban kiseonik kako bi proizvele energiju i "dišu" nalik čoveku. Druge opet umiru na čistom vazduhu; one ne crpe energiju iz kiseonika, nego iz atoma metala ili kiselina - što može da miriše veoma zanimljivo. Gotovo sve što je moguće omirisati na nekoj osobi jesu bakterije [...]

   Polako raste svest da je većina bakterija bezopasna, pa čak i korisna. Nekoliko činjenica je već naučno poznato. Naša crevna mikrobiota teži do 2 kg-a i ima oko sto biliona bakterija. U gramu izmeta više je bakterija nego ljudi na Zemlji. Pored toga, poznato je da ekipa mikroba usitnjava nesvarenu hranu i našu utrobu snadbeva energijom, proizvodi vitamine, razgrađuje otrove i lekove i trenira naš imunološki sistem. Različite bakterije proizvode različite materije: kiseline, gasove, masti - bakterije su mali proizvođači. Znamo da se naše krvne grupe ostvaruju kroz bakterije ili da se od loših dobija proliv [...]

[...] U slučajevima prekomerne težine, neuhranjenosti, depresija ili hroničnih problema sa utrobom, nailazi se na izmenjeno stanje u utrobi. Drugim rečima, ako nešto nije u redu sa našim mikrobima, verovatno je i nama loše.

   Možda neko ima bolje nerve jer ima više bakterija koje proizvode vitamin B. Neko drugi može bolje da svari neoprezno zagrizen buđav hleb ili se mnogo brže goji zbog previše halapljivih bakterija. Istraživanja počinju da shvataju čoveka kao ekološki sistem [...]

   Dok bakerije nisu bile bolje upoznate, ubrajale su se u biljke - odatle izraz "crevna flora". Na kraju krajeva, izraz "flora" nije adekvatan, ali je približan. Kao i biljke, bakterije imaju različita svojstva kada se radi o njihovom obitavanju, ishrani ili stepenu njihove otrovnosti. Naučno pravilan naziv je mikrobiota ( =mali život), a mikrobiom je izraz za našu mikrobnu zbirku i njene gene [...]

   

Imunološki sistem i naše bakterije

[...] Veliki deo našeg imunološkog sistema ( oko 80 %) nalazi se u utrobi i to iz dobrog razloga. Naime tu je glavna bina za ovaj bakterijski Vudstok i to obavezno mora da vidi imunološki sistem. Bakterije su smeštene u rezervoaru - sluzokoži creva - i ne navaljuju preteći na naše ćelije. Imunološki sistem ovde može da se igra s njima a da to ne bude opasno po naše telo. Tako naše zaštitne ćelije mogu da upoznaju mnogo novog.

   

   Sretne li se kasnije neka naša imunološka ćelija van creva sa nekom poznatom bakterijom, može brže da reaguje. Imunološki sistem mora da bude izuzetno pažljiv - stalno mora da potiskuje svoj zaštitnički instikt kako bi ovde ostavio u životu mnoge bakterije. Istovremeno mora u masi da prepozna preopasna bića i da ih eliminiše. Kada bismo svakoj crevnoj bakteiji rekli "zdravo!", trebalo bi nam dobrih tri hiljade godina. Naš imunološki sistem ne govori samo "zdravo" nego kaže i: "Ti si sasvim okej" ili " Više mi se sviđaš mrtva".

[...] Za prvi odgovor postoje miševi bez klica iz laboratorije u Njujorku. To su najčistija bića na svetu - carski rez bez klica, dezinfikovani kavezi i sterilisana hrana. Dezinfikovanih životinja poput ovih nema na svetu. Ko želi da radi sa ovim miševima, obavezno mora da bude obazriv jer u nefiltriranom vazduhu može biti klica. Zahvaljujući ovim miševima, naučnici mogu da posmatraju šta se dešava kada je imunološki sistem besposlen. Kako je crevima bez mikroba? Kako neutreniran imunološki sistem reaguje na izazivače bolesti? Gde se golim okom može prepoznati razlika?

The statue stands six feet tall and sits near the Institute of Cytology and Genetics in Novosibirsk, Russia Artist, Andrew Kharevich

   Svako ko je već jednom imao posla sa ovakvim životinjama rekao bi: miševi bez klica su čudni. Često su hiperaktivni i ponašaju se upadljivo neoprezno za miševe. Jedu više od svojih normalno naseljenih kolega i treba im duže vremena za varenje. Imaju ogromna slepa creva, zgrčenu utrobu bez resica, s nedovoljno krvnih sudova i s malo imunoloških ćelija. Relativno bezopasni izazivači bolesti mogu ih lako dotući.

   Uliju li im se kokteli crevnih bakterija drugih miševa, može se videti nešto zapanjujuće. Ako dobiju koktel bakterija miševa dijabetičara tip 2, za kratko vreme im se razvija problem sa metabolizmom šećera. Ako miševi bez klica dobiju crevne bakterije ljudi sa prekomernom težinom, mnogo pre će i oni postati gojazni nego ako prime klice ljudi normalne težine. Takođe mogu i da im se daju pojedinačne bakterije i da se posmatra čime će to rezultirati. Neke bakterije na svoj način mogu da izazovu povratak na organizam sa klicama - podižu imunološki sistem, smanjuju slepo crevo na normalnu veličinu i normalizuju ponašanje u vezi sa jelom. Druge to ne rade, treće opet razvijaju svoje delovanje isključivo u saradnji sa kolegama drugih bakterijskih familija.

   Studije na ovim miševima odvele su nas korak dalje. U međuvremenu možemo da pretpostavimo da jednako kao što na nas utiče veliki svet u kome živimo, na nas utiče i mali svet koji živi u nama. Još  je uzbudljivije to što taj mali svet u izvesnoj meri izgleda drugačije kod svakog pojedinca.

Preuzeto iz knjige "Ključ tela, sve o potcenjenom organu", Džulija Enders

O autorki: Džulija Enders (1990) za svoj doktorski rad vršila je istraživanja na Institutu za mikrobiologiju i bolničku higijenu u Frankfurtu na Majni. Dvostruka je stipendistkinja zadužbine Vilhelma i Elze Heraues. Godine 2012. dobila je prvu nagradu publike u okviru međunarodnog projekta za popularizaciju nauke mladih naučnika i istaživača, za svoje izlaganje u Frajburgu, Berlinu, Karlsrueu na temu Ključ tela, što je postao hit na Jutjubu. Džulija Enders živi na Manhajmu i u Frankfurtu.