[...]Da li postoji nešto o meni, što drugi mogu videti ili saznati, a što me neće činiti dostojnom veze. Par činjenica o tome: to je univerzalno, svi to imamo. Jedini ljudi koji ne osećaju sramotu nemaju kapacitet za ljudsku saosećajnost ili povezanost.Niko ne želi da govori o tome, a što manje o tome govorimo, to je ono sve prisutnije. Ono što potvrđuje sramotu, taj "nisam dovoljno dobar" - svima poznat osećaj: "Nisam dovoljno ispunjen. Nisam dovoljno mršav, dovoljno bogat, lep, pametan, unapređen." Činjenica koja to potvrđuje jeste jaka ranjivost, ta ideja da, da bi se stvorila veza, moramo dozvoliti sebi da nas vide, zaista vide.

[...]Nekako sam razumela, ovo je sramota, ovako radi. Napisala sam knjigu, objavila teoriju, ali nešto nije bilo ok - ako grubo podelim ljude koje sam intervjuisala na grupu koja zaista razume osećaj vrednosti - na to se na kraju svodi,osećaj vrednosti - imaju jak osećaj ljubavi i pripadnosti - i na grupu ljudi koji se sa tim bore, koji se uvek pitaju da li su dovoljno dobri. Postojala je samo jedna promenljiva koja je razdvajala ljude koji imaju jak osećaj ljubavi i pripadnosti i ljude koji se zaista bore za to. I ljudi koji imaju jak osećaj ljubavi i pripadnosti veruju da zaslužuju ljubav i pripadanje. To je to. Veruju da su vredni. I za mene, ono što nas drži izvan veze, jedna stvar, jeste upravo naš strah da nismo dostojni veze. A to je nešto što sam i lično i profesionalno osećala da moram bolje razumeti. Uradila sam sledeće: uzela sam sve intervjue u kojima sam videla dostojnost, gde sam videla da ljudi žive tako, i pregledala samo njih.

[... ] I evo šta sam otkrila. Ono što je zajedničko jeste osećaj hrabrosti. I želim da vam razdvojim hrabrost i smelost na trenutak. Hrabrost, izvorna definicija hrabrosti kada je prvi put upotrebljena u engleskom jeziku - dolazi iz latinske reči cor, što znači srce - a izvorna definicija bila je ispričati priču tome ko ste vi u srcu. Tako da su ovi ljudi imali, vrlo jednostavno, hrabrost da ne budu savršeni. Imali su dovoljno saosećanja da prvo budu dobri prema sebi, a onda i prema drugima, jer, kako se ispostavilo, ne možemo biti saosećajni prema drugima ako nismo ljubazni prema sebi. I na kraju, imalu su vezu, i - ovo je bio težak deo - kao rezultat autentičnosti, bili su voljni da puste ono što su mislili da treba da budu, da bi bili ono što jesu, što je apsolutno neophodno za vezu.

Još jedna zajednička stvar je sledeće. U potpunosti su prihvatili ranjivost. Verovali su da ih je lepim učinilo ono što ih je učinilo ranjivim. Nisu govorili o ranjivosti kao o nečem prijatnom, ili kao nečem vrlo bolnom - što se moglo čuti u intervjuima o sramoti. Spominjali su to kao nešto što je neophodno. Govorili su o spremnosti da prvi kažu "volim te",spremnosti da urade nešto gde nema garancija, spremnosti da dišu dok čekaju rezultate mamografije. Spremni su da ulože u odnos koji će možda opstati, a možda neće. Mislili su da je to ključno.
[...] I onda sam se vratila svom istraživanju i provela narednih par godina zaista se trudeći da razumem koje izbore susvesrdni ljudi pravili, a šta mi činimo sa ranjivošću. Zašto se toliko mučimo sa tim? Da li sam ja jedina koja se bori sa ranjivošću? Ne. Naučila sam sledeće. Mi otupljujemo ranjivost - kada čekamo na poziv. Poslala sam nešto na Twitter i Facebook: "Kako biste vi definisali ranivost? Šta vas čini ranjivima?" I za sat, sat i po, imala sam oko 150 odgovora.Htela sam da znam šta se dešava. Pitati svog muža za pomoć, jer sam bolesna, a tek smo se uzeli; iniciranje seksa sa mužem; iniciranje seksa sa ženom; odbijanje; pozivanje nekoga na sastanak; čekanje poziva od strane doktora; biti izneveren; izneveriti ljude - ovo je svet u kojem živimo. Živimo u ranjivom svetu. I jedan od načina da se sa tim izborimo jeste otupljenje ranjivosti.
[...] Ne možete otupeti ta strašna osećanja bez da otupite ostale afekte, emocije. Ne možete selektivno da otupite. Pa tako, kada otupimo ovo, otupimo i radost, zahvalnost, sreću. I onda smo jadni i tražimo smisao i svrhu, pa se osećamo ranjivima, pa popijemo par piva i pojedemo mafin. I to prelazi u taj opasan krug.
[...] MI činimo našu decu savršenom, što je opasno. Da vam kažem šta mi mislimo o deci. Oni su potpuno obučeni za borbu kada stignu ovde. I kada u rukama držite te savršene male bebe, naš posao nije da kažemo: "Vidi je, savršena je. Moj posao je da to i ostane - pobrinem se da uđe u teniski tim pre petog razreda i u "Jejl" pre sedmog." To nije naš posao. Naš posao je da pogledamo i kažemo: "Znaš šta? Nisi savršena, spremna si za borbu, ali si vredna ljubavi i pripadnosti." To je naš posao. Pokažite mi generaciju dece odgajane tako, i nestaće problem koji mislim da danas viđamo. Pretvaramo se da ono što činimo nema uticaja na ljude. Radimo to u privatnim životima. Radimo to na poslu -da li je to plan spasavanja, izliv nafte, opoziv - pravimo se da ono što radimo nema velikog uticaja na druge. Rekla bih tim kompanijama da ovo nije prvi put. Treba nam da budete autentični i realni i kažete: "Žao nam je. Popravićemo."
Ali postoji i drugi način, ostaviću vas sa tim. Ovo sam otkrila: dozvoliti sebi da nas vide, našu unutrašnjost, ranjivost; da volimo celim srcem, čak i kada nema sigurnosti - a to je jako teško, i mogu vam kao roditelj reći, to je neverovatno teško - vežbati zahvalnost i radost u bolnim trenucima, kada se pitamo: "Mogu li te voleti ovoliko? Mogu li strastveno verovati u ovo? Mogu li biti ovako hrabra?" biti sposoban stati i umesto katastrofiranja budućnosti, reći: "Ja sam toliko zahvalna, što osećam ovu ranjivost, jer to znači da sam živa." I na kraju, a to smatram najvažnijim, je verovanje da smo dovoljni. Jer kada delamo iz pozicije u kojoj verujemo da smo dovoljni, onda prestajemo da vičemo i počinjemo da slušamo, bolji smo i nežniji prema ljudima oko nas, i bolji smo i nežniji prema nama samima.

Drugom stranom & LSD

„Mislim da u ljudskoj evoluciji nikada nije bilo ovoliko neophodno imati tu supstancu LSD. To je oruđe koje nas pretvara u ono što bi trebalo da budemo.“

Albert Hofman

LSD-25 Dietilamid lizergične kiseline (trip, esid, kiselina), halucinogena supstanca, sintetisana je od strane dr Hofmana iz gljivice koja živi na raži (Claviceps purpurea) i korišćena je u terapeutske svrhe sredinom XX veka.

Nakon slučajne apsorpcije dr Hofman zapisuje u svom laboratorijskom dnevniku “Odjednom sam postao čudno opijen. Vanjski svet postao je promenjen, kao u snu. Predmeti su izgledali kao da postaju živi; poprimali su neobične dimenzije; i boje su postale sjajnije. Čak su se i opažaj sebe i osećaj za vreme promenili. Kada su oči bile zatvorene, šarene slike brzo su se menjale kao na kaleidoskopu. Nakon par časova, svakako ne neugodna opijenost koju sam iskusio potpuno svestan nestala je. Što je uzrokovalo takvo stanje?”

Tokom 40, 50, 60-tih godina 20. veka, LSD je farmaceutska industrija koristila kao eksperimentalni lek u psihoterapeutske svrhe. Harvardski profesori dr. Timoti Liri i Ričard Alpert su postali ubeđeni da LSD ima potencijala za duhovni razvoj čoveka. Profesoru Liriju je odobrena novčana donacija od Harvardskog univerziteta radi izučavanja efekata LSD-a na grupi od preko 400 dobrovoljaca. Liri naglašava da LSD, kada je ispravno korišćen i doziran, kada ga uzima dobro pripremljena osoba u pravoj sredini i uz nadgledanje profesionalca, može promeniti ponašanje osobe u dobrom smeru. Kasnije zbog pritiska javnog mnjenja profesori Liri i Alpert bivaju otpušteni sa Harvarda.

Zbog ogromne raširenosti i nakon neuspelih pokušaja da iskoriste LSD u svoje svrhe, američke vlasti su 1967. stavile LSD van zakona u SAD, dok je Sandoz još 1965. obustavio proizvodnju Delisida. Naučna istraživanja na univerzitetima i u laboratorijama više nisu mogla da se nastave, a LSD je gurnut na crno tržište. Međutim, i pored svih zabrana, LSD je nastavio da se širom sveta ilegalno proizvodi do dan danas.

(izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Lysergic_acid_diethylamide)

Psihodelična umetnost

Psihodelična umetnost kreće da se razvija pod uticajem LSD-a i drugih halucinogenih droga. Psiholog Hamfri Ozmond je osmislio kovanicu psihodelija i koristio je da označi kretivno stvaranje pod uticajem ove supstance kao "manifestaciju uma". Neka od obeležja vizuelne umetnosti su sjajne i kontrastne boje, kaleidoskop i fraktalni obrasci, spirale, koncetrični krugovi... Horror vacui stil označava u bukvalnom prevodu strah od praznog prostora i koristi se u vizuelnoj umetnosti gde se čitava površina prostora ispunjava umetničkim delima.

$blue-glowing-mandala-fractal-computer-generated-abstract-background-59790807.jpg$

Velika inspiracija Džimu Morisonu (ime benda "The Doors"), Oldasu Haksliju (knjiga "Vrata percepcije", koju je pisao pod uticajem meskalina uz nadzor Hemfrija Ozmonda), Džimu Džarmušu (film "Dead man") bio je vizionar i mističar, kniževnik i slikar, Vilijam Blejk. Vizija slobode je nešto čemu je težio: "Moram da stvorim vlastiti sistem, da ne bih postao rob tuđeg." Stvarao je u kreativnoj vatri: graviranjem i smelim eksperimentisanjem, pisanjem pesmama u kojima je prisutna suprotnost (nevinost vs. iskustvo, ljudska duša pre i posle pada)... Upravo na suprotnostima je sazdana i njegova ličnost, koja je bila shvaćena kao ludilo s početka 19.veka.

" Ako pročistimo vrata opažanja

sve će nam se ukazati onako kakvo jeste-beskrajno.

Zato što je čovek zatvorio sebe sama dok ne vidi

sve stvari kroz maleni prorez svoje pećine."

iz Braka neba i pakla,

Vilijam Blejk

"If the doors of perception were cleansed

everything would appear to man as it is, infinite.

For man has closed himself up till he sees

all things thru' narrow chinks of his cavern."

from The Marriage of Heaven & Hell,

William Blake

Setimo se čuvene grupe Pink Floyd - Shine on You crazy Diamond, kompozicije koju su posvetili svom nekadašnjem članu grupe Syd Barrett-u, koji je poznat i kao "otac britanske psihodelije". Ostaće kao mit upamćen, čovek koji je na vrhuncu napustio bend i povukao se sa scene.

Homeopatija i LSD

Izvor: http://www.hominf.org/lsd/lsdframe.htm

LSD je jedna od najpotentnijih psihotropnih supstanci nama znanih, samo šestina miligrama je dovoljna da proizvede i održava izmenjeno stanje svesti do 6 sati. Osim toga, ovo prvobitno iskustvo može naknadno da izazove flešbekove i u narednim godinama. Bila je to glavna droga omladine zapadnih zemalja šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Ovo je vrlo dobro dokumentovano u literaturi, slikarstvu i muzici. Žargonskim jezikom trip (prevedeno sa engleskog trip znači putovanje) je reč kojom se opisuje iskustvo na LSD-u. Tokom homeopatskog dokazivanja mnogi su govorili o iskustvu kao putovanju. To je ekstremno i drugim rečima LSD iskustvo čini integraciju u svakodnevni život otežanom - ili se misli kao nešto što je sveto ili je otpisano kao opasno halucinogeno - "opasnost" je povezivana sa dezorjentisanošću tokom tog iskustva. Jedna od osoba koja je učestvovala u dokazivanju je rekla da je duboko izmenjena tim iskustvom u toku dokazivanja i da je zahvalna za to, ali sad se oseća ranjivo, izloženo i nesigurno. Biti ogoljen od spoljnih slojeva ličnosti je ok samo za one koji su prethodno putovali delimično ovim putem, mada i tada može da ne bude lako. Paranoidne reakcije su često obelodanjene tokom tripa.

Mnogi od plemenskih ljudi u svetu su se oslanjali na prirodne droge da bi proizveli religiozna iskustva. Ovo se predstavlja kao kulturna podloga u okviru koje se opisuju "paranoidna" stanja koja mogu biti sadržana takođe i kao da su takva zaista. Halucinogene droge takođe imaju vodeće mesto u šamanskom radu. Upoznali smo, čini mi se, u proizvodnji droga koje imaju moć da menjaju um kao što je LSD. Možda nam je potreban malj za razbijanje čvrstog oraha koje je naše stoleće napravilo od nas - podržanii kao što smo protiv nemilosrdnog talasa TV-a, ludila i horora.

LSD je bio predmet eksperimenta kao "droga istine" od strane vojske i CIA-e (Centralne obaveštajne službe u Americi). Takođe je korišćen u bolnicama kao pomoć prilikom umiranja kao i u psihoterapeutske svrhe. Često se koristio da provocira religiozna iskustva i da pojača seksualnu ekstazu. Postoji priča, možda lažna, a koja se tiče Maharishi-a koji je, kako se priča, zatražio od Timothy Leary-a trip. Njegov odgovor na iskustvo kažu da je bio "to je kao odlazak u smislenu šetnju". Triperi nekada kao i sada ponavljaju iskustva ili da bi se povezali sa božanskim ili jednostavno zato što je iskustvo sjajno, super-realno i super-obojeno. Danas, u značajno smanjenim dozama, je drugi posle ekstazija kao droga rejvera. (Mnogi od dokazivača su iskusili muziku na pojačan način.)

Neki to rade terapeutski, neki u traženju istine i poboljšavanju svoje kreativnosti, neki zbog smeha. Radeći to za smeh, pritom imajući na umu dubinu iskustva koje može izgledati kao prokletstvo, međutim mnogi, uključujući i neke od dokazivača, su se osećali kao deca, da je svet divan i ispunjen muzikom, bojama i dobrim humorom. Očigledno postoji suprotno stanje u koje triperi mogu da se izokrenu: ravno, sivo i depresivno stanje dosade i besmisla, otuđenosti.

Kreativnost posebno na polju muzike je dostigla zenit u ranim sedamdesetim. Specijalne osobine LSD intoksikacije su sinestezije, gde su zvuk i vizija isprepleteni. Bogatstvo muzičkih otkrića i tekstura i mistična inspiracija su karakteristični za muziku kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih. Ipak vrednosti ove generacije, dece cveća, su bile premošćene, to je bilo kao da su posadili svoje seme ali često u neplodnu zemlju. Zemlja nije bila plodna zato što naša kultura u većini nastavlja da negira spiritualne vrednosti i zato diže skoro neprobojne prepreke nasuprot protoku predaje ega.

https://www.pinterest.com/jocelynmellis/the-art-of-alex-grey/

Predaja bilo kog aspekta ega je smatrana zadatkom koji je preduzet svesno. To je prikladno pridodato kao spiritualno i psihoterapeutsko traženje. Bitnik pesnik, Alen Ginzberg, pokušavajući da oponaša vizionarstvo William Blake-a je rekao ovo: " Proveo sam skoro petnaest godina pokušavajući da ponovo stvorim Blake-ovo iskustvo u svojoj glavi i tako sam traćio vreme. To je kao kao neko uzme kiselinu i želi da ima trip Boga i trudi se da vidi Boga a umesto toga, prirodno vidi sve vrste demonskih mašina koje iskrsavaju oko njega videći pakao umesto raja. Tako sam konačno zaključio da “loš trip” na esid-u kao i “loš trip” normalne svesnosti dolazi u pokušaju da se dohvati, u želji za unapred stvorenim krajem i za unapred stvorenim univerzumom, umesto da se uđe u univerzum koji nije stvoren, nije još uvek ni rođen, nije moguće ni opisati." (Ovo se odnosi i na veliki broj dokazivača koji su pronašli da kad se trude da pronađu ili da urade nešto što je često imalo za posledicu teška vremena, dok je ostajanje u otvorenosti i bez predrasuda izlagalo značajnu informaciju i funkciju bez tolikog bola.) Otpuštanje željenja, otpuštanje truda da se drže za različite fragmente razdvojene ličnosti, otpuštanje ega je takođe nenamerna posledica nesvesnih psihičkih slomova! Po mom mišljenju ovi aspekti "otpuštanja ega", "nervnih slomova", "gubitka forme" su srž samog LSD iskustva. Ovo može da izgleda besmisleno kao psihotična epizoda ili smisleno kao Maharishi-jeva smislena šetnja. Rečeno metaforično: "duh" koji nastanjuje srce LSD-a je ništa (no-thing, kao igra reči). LSD razbija strukturu ega. Na kraju LSD trip nas informiše da je svest sastavljena od primordijalnog ništavila (kao što su Budisti iskusili). Ovo ništavilo je takođe primordijalna iliti iskonska punoća. Sadrži sve načine stvari u njihovom nemanifestovanom stanju. S obzirom da su nemanifestovana, primordijalna stanja mogu da se opišu i kao prazna. Triperi mogu zato da imaju loše iskustvo ako su u nemogućnosti da održe ovaj vid praznine. Ovo je zato što bez "mirne tačke oko koje se okreće svet" kao što je to T. S. Eliot postavio, postoji mnoštvo "realnosti" od kojih je svaka podjednako verodostojna. LSD intoksikacija je često takve jačine, iskustvo je kao stvarno, tako da sam trip postaje jedina stvarnost. Ovo zamišljeno carstvo je ispunjeno poljem svesnosti i ustanovljeno samo od sebe kao realnost. Druge realnosti su često izbrisane. (Iako "promatrajuća" svesnost kod onih koji imaju ovu sposobnost dobro razvijenu može da zadrži pogled na obe realnosti simultano.) Isto tako, ono što je prethodno smatrano kao "ja" ili ego gubi svoje uporište. Osoba je iznova kao malo dete. (Mnogi od dokazivača su se osećali ovako). Međutim, većina pojedinaca je dovoljno utvrđena u svom središtu bića da održe ego strukture zajedno i oni mogu da uživaju (ili da se privremeno užasnu) u igri imaginacije koja leti kao svetlo koje se priviđa na spoljnom tkanju senzornih percepcija i sećanja. Ili drugačije rečeno prema analogiji sa nivoima svesnosti trip postavlja tripera na putovanje od perifernog ka centralnom stanju bića. Periferni nivo (strukturnih kompleksa memorije, stanja spoznaje) daje prednost necenzurisanoj memoriji i senzornim utiscima koji za uzvrat mogu ustupiti mesto stanjima koja sliče detinjstvu u kojima su otvoreni, radije nego uslovljeni. Konačno percepcija primordijanog prostora može proizaći kao neuslovljena i prostrana. Ovo stanje vodi blagostanju ili teroru tj. dobrom tripu ili lošem tripu.

Da se podsetimo centralne teme koja je gubitak forme. Ovaj gubitak definicije se odnosi na sve vidove tripa: vizuelne, oblici se pomeraju i transformišu, sinestezijske, senzorni utisci se pretapaju jedan u drugi, maštovite, sve vreme promenljive slike se prikazuju same na "ekranu" pojačane percepcije i u središtu bića osećaj identiteta ega koji može otpasti.

Simptomi uma u toku dokazivanja (proving, na engleskom) mogu se urediti u sledeća poglavlja:

Sveto

Svetost u smislu osećaja koje uliva strahopoštovanje i poštovanje prema prirodi. Ovo stanje je zajedno u paru sa vrhovnom dobrobiti.

Mir i ljubav

Povezanost

Istina

Stapanje

Radost spajanja sa drugima (Bogom, ljudima, životinjama, biljkama ili kamenjem) ili dubok strah od toga. Gubitak ega.

Stapanje čula, Stapanje sa muzikom

Priroda, životinje - zaronjenost svesti u nežive predmete, oživljavanjem istih.

Bezvremenost

Jasnost vida i sluha

Konfuzija, iskrivljenost

Poput deteta

Detinjasto, u smislu iskustva stvari i događaja kao novog vida, kao da je po prvi put. Često nalazi stvari da su urnebesno smešne.

Nevinost, Smeh, Novina

Razmaženost

Neograničeno, Prostor

Bezbrižnost

Mladalački

Osećaj mladosti, bujno i iščekujući (kao adolescent)

Uzbuđenje

Muzika, Ples

Udvaranje, Romansa

Širenje

Istraživanje, Putovanja

Ograničenja

Prizemljenost, Prostakluk, Materijalizam

Uznemirenost

Neorganizovanost

Nepovezanost

Izolacija, Želja da se bude sam

Otupelost, Apatija

Razumevanje

Strah

Sujeverje, Ljubomora

Strah od predstojeće opasnosti. Strah povezan sa gubitkom sopstva.

Iskrivljenost vremena i prostora - dezorjentacija i zaboravnost

Osećaj otuđenosti i gubitak - depresija

Smrt

Raspadanje

Ergot alkaloidi

Ergot alkaloidi su proizvedeni od gljivice Claviceps purpurea koja raste na žitaricama i divljim travama. Zrna inficirana gljivom razvijaju braon tufne (sclerotia - deo gljivice koji se sastoji od hifalnih niti) koje rastu umesto zrna. Medicinski se koristi ergot raži (Secale cornutum) koji je dobro poznat u homeopatiji. Njegove ključne crte uključuju osećaj velike topline, hemoragije tanke, fetidne (smrdljive), razređene crne krvi, senilnost, menstrualne kolike, pekuće bolove, gangrenu i groznicu kod porodilja.

Od ranog Srednjeg veka rast gljivica je kod slabo uskladištenih žitarica prouzrokovao izbijanje ergot trovanja (ergotizam), često utičući na hiljade u isto vreme.

* U ovu grupu spada alkaloid ergotamin koji pojačava kontrakcije materice.

Ergot se tradicionalno koristio od strane babica kao sredstvo za pojačavanje kontrakcija materice i ekspulzije ploda da bi ubrzao porođaj. Međutim bilo je vrlo teško za proceniti koja je doza tačna i koja nije štetna za dete. Njegova upotreba je zato ograničena da bi se postarali u lečenju krvarenja nakon porođaja.

Ergotoksin je bio izolovan 1907. ali je pronađeno da je više toksičan nego lekovit. Ergotamin je izolovan od strane profesora Stola 1917. godine i još uvek se koristi u lečenju migrene. Kasnije je izolovao i uterotonični sastojak ergobazin (ergometrin) koji je još uvek jedan od glavnih lekova u lečenju postpartalnog krvarenja.

1935. godine je dr Albert Hofman, hemičar koji je radio u laboratoriji profesora Stola švajcarske kompanije Sandoz započeo rad sa ergot alkaloidima. Sintetisao je Ergobazin i razvio je Hydergine koji se i dan danas koristi za lečenje perifernih vaskularnih bolesti, posebno kod gerijatrijskih pacijenata.

Sveti Antun Pustinjak ili Sveti Antonije Veliki

“Probudimo se iz sna dok se još nalazimo u ovom telu”.

izvor citata: https://sh.wikipedia.org/wiki/Antonije_Veliki

Ergotizam je poznat i kao vatra svetog Antuna nakon sveca isposnika u trećem veku koji je doživeo 105 godinu, provodeći veći deo svog života u egipatskim pustinjama, mučen od demona u mnoštvu forma. Njegov život u celosti je bio u mukama, mučeništvo pošto ga se odrekao uprkos njegovim velikim naporima da ga pronađe. (Secale je važna remedija kod senilnih i ostarelih.) Oni koji su patili od ergotizma, kao on, su iskusili fizičko mučenje u formi pekuće vatre na koži i mentalnih muka đavolskih halucinacija.

On je zaštitnik monaha i iscelitelja. Monasi Reda kaluđera bolničara svetog Antuna u njihovim crnim odeždama sa plavim Tau krstom su bili veoma poznati u Srednjem veku zbog pomaganja životinjama i ljudima koji su patili od agonija vatre svetog Antuna.

Sa gledišta LSD-a interesanto je napomenuti da su halucinogena mučenja koja je sveti Antun doživljavao skoro jednako podeljena između ruganja zastrašujućih demona i iskušenja najlepših žena i čulnih uživanja. Iskušenja i muke su bile omiljene teme umetnika i pisaca, od najistaknutijih su tu Bosch i Flaubert.

Toksikologija

Simptomi izlaganja ovoj hemikaliji su euforija, halucinacije, izmenjena percepcija, uzbuđenje i anoreksija.

Može da izazove efekte centralnog nervnog sistema, tahikardiju, mišićnu slabost, povećanu telesnu temperaturu, u vidu talasa povratne promene u percepciji, poteškoće u lociranju izvora zvuka. Osobe koje ga uzimaju postaju povećane predostrožnosti, povučene ili mogu da se smenjuju međustanja. Može izazvati strah od fragmentacije ili dezintegracije sopstva, produžene naknadne slike, preklapanje sadašnjosti i prethodećih percepcija, sinestezije, boje koje se čuju i zvuci koji se mogu videti, subjektivno vreme je ozbiljno narušeno i raspoloženje može da bude nestabilno.

Kao dodatno može da izazove tremor, ježenje dlaka (piloerekcija), širenje zenica, salivaciju (lučenje pljuvačke), hiperrefleksiju, ataksiju i spastičnu parezu.

Može da prouzrokuje povraćanje.

Drugi simptomi su hipertenzija i hipotenzija, koma, produženo psihotično stanje, psihopatski poremećaj ličnosti, povećan homicidni i suicidni rizik i moguću povredu hromozoma.

Hiperekcitabilnost i konvulzije mogu takođe da budu simptomi izlaganja ovoj supstanci. Ovo jedinjenje može da inhibira paljenje neurona raphe jedara (deo retikularne formacije moždanog stabla gde se oslobađa serotonin).

Može da izazove i ovisnost.

On je antagonist serotonina.

Rascvetavanje

четвртак, 8. децембар 2016.

Ignatia amara, promene raspoloženja

Kako prepoznati žene kojima je konstitucionalni homeopatski lek Ignatia amara?

петак, 26. август 2016.

Brene Brown: O moći ranjivosti

уторак, 14. јун 2016.