Džulija Enders: Razvoj crevne flore

Razvoj crevne flore

   Kao bebe u materici po pravilu smo sasvim bez klica. Devet meseci niko nas ne dotiče osim majke. Naša hrana je prethodno svarena, naš kiseonik prethodno udahnut. Tako majčina pluća i utroba filtriraju sve što dolazi do nas. Jedemo i dišemo kroz majčinu krv, koju njen imunološki sistem drži bez klica.[...]

  Čim vodenjak postane propusan, počinje naseljavanje. Iako smo ljudi od 100% ljudskih ćelija, naseljavaju nas mnoga sićušna bića, tako da smo od tada po broju ćelija samo 10% ljudi i 90% mikrobi. Kako su naše ljudske ćelije znatno veće od ćelija naših novih sustanara, oni se samo ne vide.

   Pre nego što prvi put pogledamo svoju majku u oči, stanovnici njenih telesnih šupljina već su videli naše oči. Potom upoznajemo vaginalnu zaštitnu floru - narod koji je tu kao armija štiti veoma važno područje. Za to se, na primer, proizvode kiseline koje plaše ostale bakterije i tako centimetar po centimetar čine matericom sve čistijom.

Normal anatomy

In a normal pregnancy, the baby is positioned head down in the uterus

   Dok nosna flora ima preko devetsto različitih bakterija, u porođajnom kanalu su strogo odabrane bakterije. Uz to postoji i omotač od bakterija koji zaštitnički leži oko čistog bebinog tela. Polovinu ovih bakterija čini samo jedna sorta; laktobacili. Oni veoma rado proizvode mlečnu kiselinu. Logično je da ovde preživljava samo ono što prođe kiselu siguronosnu kontrolu.

[...] Sada se pojavljuju osnivači prvog mikrobnog naselja u nama i na nama: prvenstveno majčina vaginalna i crevna flora, uz to klice kože i izbor onoga što sama bolnica ima na repertoaru. To je zaista dobra mešavina za početak. Armija kiseline štiti od loših prodora, drugi opet počinju da treniraju imunološki sistem i prve nesvarljive delove majčinog mleka za nas razlažu klice koje su od pomoći.

[...] Pri tome nam pomaže nekoliko činilaca, pre svega naše majke. Svejedno koliko je poljubaca dato vetrobranskom staklu - ko je često bio u majčinom zagrljaju dobro je zaštićen njenim mikrobima. I dojenjem se kod deteta pospešuju klice crevne flore, na primer majčine žive bifidobakterije. Ove bakterije svojim ranim naseljavanjem učestvuju u oblikovanju kasnijih telesnih funkcija, kao što su imunološki sistem ili razmena materija. Ako dete u prvoj godini života ima premalo bifidobakterija u crevima, kasnije je veća mogućnost da bude preuhranjeno nego da ih je u to vreme imalo mnogo.

Alain Laboile   Fot. http://lab.carbonmade.com/projects/2693265#

   Među mnogim različitim bakterijama ima dobrih i manje dobrih. Dojenjem kod bebe može da se uspostavi odnos u korist dobrih, čime se na primer, izbegava rizik nepodnošenja glutena. Prve bebine crevne bakterije pripremaju creva za njene "odrasle" bakterije, pri čemu eliminišu kiseonik i elektrone iz creva. Kada je područje oslobođeno kiseonika, ovde mogu da se nasele tipični mikrobi.

   Majčino mleko može toliko toga da dobro uhranjena majka može da bude opuštena što se tiče zdravog hranjenja deteta. Merenjem hranljivih materija iz majčinog mleka i njihovim upoređenjem s isključivo vredonosnim potrebama deteta u ishrani, može se zaključiti da je majčino mleko prvak među hranom potrebnom za njegov razvoj. Majčino mleko ima sve, zna sve, može sve. I kada ne bi bilo toliko dobro, dobilo bi ekstra zvezdicu jer dodatno obezbeđuje dete delom majčinog imunološkog sistema. U sekretu majčinog mleka su antitela koja mogu da spreče upoznavanje sa štetnim bakterijama (npr. u slučaju lizanja kućnih ljubimaca).

[...] Na putu do relativno sazrele crevne flore, u našoj trećoj godini, stavljamo sve u usta. Nešto od toga možemo dobro da podnesemo i to nam odgovara. Tako preuzimamo sve više malih bića sve dok od stotinak različitih bakterija njihov broj polako ne naraste na nekoliko stotina vrsta stanovnika utrobe.

[...] Već tri nedelje nakon našeg rođenja, zavisno od produkata razmene materija naših stomačnih bakterija, predvidljivo je da li postoji povećan rizik od alergija, astme ili neurodermatitisa. Kako je moguće da tako rano sakupljamo bakterije koje nam pre štete no što nam koriste? 

 
   Dobra trećina dece u zapadnim industrijskim zemljama dolazi na svet elegantno putem carskog reza. Nema gnječenja u porođajnom kanalu, niti ne baš lepih pratćih pojava kao što su pucanje međice ili problemi sa posteljicom. Carski rez zvuči kao nešto što pripada finom svetu. Deca rođena carskim rezom u prvom trenutku života uglavnom dolaze u kontakt sa drugim ljudima. Njihova crevna flora mora nekako da se napabirči, a nije obavezno da to budu majčine klice. To može da bude i nešto od desnog palca bolničarke Suzi, donekle od cvećarke koja je ocu dostavila buket u ruke ili pomalo od dedinog psa. Odjednom mogu da odigraju ulogu neke stvari kao što je motivisanost loše plaćenog higijenskog osoblja bolnice. Da li je ono rado o predano obrisalo telefone, stolove i armature u kupatilu?

   Naša flora kože nije tako strogo regulisana kao polje porođajnog kanala i mnogo više je izložena spoljnom svetu. Šta god se tu sakupilo, to može eventualno da stigne u bebinu utrobu - izazivači bolesti, ali i manje primetna stvorenja koja mladi imunološki sistem treniraju zanimljivim metodama. Kod dece rođene putem carskog reza traje mesecima ili duže dok ne steknu normalne crevne bakterije. Dve trećine novorođenčadi koju zahvate tipične bolničke klice jesu bebe rođene carskim rezom. Pored toga veći je i rizik da razviju alergije ili astmu. Prema jednoj američkoj studiji, kod ove dece pomenuti rizici mogu da se smanje gutanjem laktobacila. Kod prirodno rođene odojčadi za to nema potrebe jer su ona, takoreći, tokom rađanja već dospela u probiotički čarobni napitak.

   Od sedme godine života više se ne primećuje razlika u crevnoj flori beba rođenih prirodnim putem i beba rođenih carskim rezom. Ranije faze u kojima je bilo uticaja na imunološki sistem i razmenu materija u organizmu prošle su. Nije samo carski rez koji može da stvori loš početni sastav bakterija u utrobi - loša ishrana, nepotrebna zastupljenost antibiotika, preterana čistoća ili previše susreta s lošim klicama takođe mogu imati svog udela. Čovek ne treba da lupa glavu ovim. Mi ljudi smo takva ogromna stvorenja i ne možemo da kontrolišemo sve što je mikrobno malo.