~Verovati znači stvarati~

O bremenitosti uma, duše i tela 

~Verovati znači stvarati~

Šesta beseda: Diotima – Sokrat

Uopšte uzevši, reče ona, ljubav teži na to da joj uvek pripada ono što je dobro.

- Potpunu istinu govoriš, potvrdih ja.

- Kad ljubav, dakle, uvek teži na to, reče ona, pitam te sada; kojim putem idu i šta rade oni ljudi koji idu za tim dobrom da bi im se trud i napor mogli nazvati ljubavlju? Kakvo je to delo po sebi? Umeš li to reći?

- Onda se odista, Diotimo, odgovorih ja, ne bih divio tebi zbog mudrosti tvoje i ne bih k tebi dolazio da baš to naučim.

- A ja ću ti, reče kazati. To je, upravo, radjanje u lepoti i telom i dušom.

- Proročkoga dara, rekoh ja, treba za smisao tvojih reči, i ja to ne razumem.

- Onda ću ti ja, reče ona, jasnije kazati. Trudni su, Sokrate, svi ljudi i telom i dušom; i kada dodju u odredjeno stanje, tada žudi da radja naša priroda. A radjati ne može u rugobi nego u lepoti. Jer združenje čoveka i žene je radjanje. A to je božanska stvar i to je u biću koje je inače smrtno besmrtan deo; naime trudnoća i radjanje. Ali to u onome što je neharmonično ne može da se dogodi; a neharmonično je sa svim što je božansko ono što je ružno, dok je ono što je lepo harmonično...

Zato: kad se lepome približi ono što žudi da radja, onda se ono razvedrava, i od radosti se razliva, pa začinje i radja; naprotiv, kad se približi ružnome, onda se zlovoljno i turobno stiskuje i okreće od njega i povlači se, te se ne radja, nego plod svoj nosi dalje kao težak teret. Otuda u onome što žudi da radja i što je već nabujalo nastaje strasno uzbudjenje u blizini lepote, jer ona ono što nju grli oslobadjava od velikih trudova. Jer ljubavi, Sokrate, nije do lepote, kao što ti misliš.

-Nego do čega?

- Do začinjanja i do radjanja u lepoti.

- Razume se, produži ona. A zašto dakle, do radjanja? Zato što je radjanje večno i besmrtno ukoliko je to mogućno smrtnome biću. A nužno je žudeti besmrtnosti zajedno, sa dobrim, ako smo se složili u tome da ljubav teži na to da uvek poseduje ono što je dobro. Odista, prema ovom razlaganju, nužno je da ljubav teži i na besmrtnost. 

Gozba, Platon

~Da bi shvatili teoriju relativiteta, vi ne treba da postanete Albert Ajnštajn, ne. Vi treba samo da posedujete prosečnu inteligenciju i to je sve. Ako niste previše zaostali, vi ćete to shvatiti. Ali da biste razumeli značenje Zaratustre, vi treba da postanete Zaratustra – manje od toga nema smisla. Vi treba da to stvorite iznova. Svaka osoba treba da rodi Boga, smisao, istinu; svaki čovek treba da postane bremenit sa tim i da prođe kroz muke i bolove porađanja. Svaki pojedinac treba da to nosi u svojoj utrobi, da to hrani svojom krvlju, i samo tako će to otkriti.

~Slavite čoveka jer je stvorio predivnu skulpturu. Veličajte čoveka jer tako divno svira flautu. Neka od sada ovo budu religiozne vrednosti.

~Kad god stvarate nešto što nije kopija, što nije imitacija, nema veće molitve od toga. Jer najbliži ste Bogu, zapravo, u trenutku stvaranja nalik ste Njemu! I vi ste stvoritelj. Zbog toga vam kreativnost pruža tako mnogo radosti. Kako srećno i zadovoljno se osećate kad stvarate nešto, ma koliko malo, ma koliko beznačajno. Malo dete napravi kulu od karata i priča svakome: "Izgradio sam kuću." Drugi izgradi zamak od peska za koga zna da će ga oduvati vetar, ali kako je samo srećan! Pleše od radosti. Svi trenuci blaženstva u životu su trenuci kreativnosti.

Kreativnost, Osho