Energetski nivo 30: Krivica

Krivica tako uobičajeno korišćena u našem društvu za manipulaciju i kažnjavanje, manifestuje se kroz raznolikost ekspresija kao što su kajanje, samogrdnja, mazohizam i čitavu lestvicu simptoma požrtvovanja. Nesvesna krivica rezultuje u psihosomatskim bolestima, sklonostima ka nezgodama i suicidalnog ponašanja. Mnogi ljudi se naporno bore kroz čitav život, dok drugi pokušavaju očajnički da pobegnu kroz amoralnost negirajući krivicu sveukupno.

Dominacija krivice daje preokupiranost "grehom", neopraštajućim emotivnim stavom često se eksploatiše u demagogiji religije, koja se koristi za prinudu i kontrolu. Takvi trgovci "grehom/spasenjem", opsednuti kaznom se verovatno ili otvoreno izražavaju kroz svoju krivicu ili je projektuju na druge.

Supkulture ispoljavajući devijaciju u samobičevanju, često manifestuju druge odomaćene forme nasilja kao što je javno ritualno ubijanje životinja. Krivica izaziva bes i ubijanje je često njeno izražavanje. Temeljna kazna je primer kako ubijanje nagrađuje populaciju vođenu krivicom. Naše neoprastajuće američko društvo na primer, stavlja na stub srama u medijima i novinama svaku žrtvu i meri kažnjavanje koje nikada nije pokazalo da ima zadržavajuću i ispravljajuću vrednost.

Energetski nivo - 30

Bog se vidi kao - Osvetoljubiv

Život se vidi kao - Zlo

Emocija - Okrivljavanje

Proces - Destrukcija

(iz Mape svesnosti)

Odlomak iz knjige- David R. Hawkins: Power vs. Force, an Anatomy of Consciousness,

Energy Level 30: Guilt 

Guilt, so commonly used in our society to manipulate and punish, manifests itself in a variety of expressions, such as remorse, self-recrimination, masochism, and the whole gamut of symptoms of victimhood. Unconscious Guilt results in psychosomatic disease, accident-proneness, and suicidal behaviors. Many people struggle with Guilt their entire lives, while others desperately attempt escape by amorally denying Guilt altogether. 

Guilt-domination results in a preoccupation with “sin,” an unforgiving emotional attitude frequently exploited by religious demagogues, who use it for coercion and control. Such “sin-and-salvation” merchants, obsessed with  punishment, are likely either acting out their own guilt, or projecting it on to others. 

Subcultures displaying the aberration of self-flagellation often manifest other endemic forms of cruelty, such as the public, ritual killing of humans or animals. Guilt provokes rage, and killing frequently is its expression. Capital punishment is an example of how killing gratifies a Guilt-ridden populace. Our unforgiving American society, for instance, pillories its victims in the press and metes out punishments that have never been demonstrated to have any deterrent or corrective effect.

Energetski nivo 20: Nivo srama

Nivo srama je opasno blizu smrti i može se izdvojiti kao svesno samoubistvo ili suptilnije kao biranje  neuspeha u produženju života. Smrt od nesreće koje se može izbeći je ovde uobičajena. Svi smo svesni bola "gubitka lica", kada gubimo ugled, osećamo se kao ne-persona. U sramu smo spuštene glave, postiđeni, sa željom da smo nevidljivi. Progonstvo je tradicionalno pratilac srama i u primitivnim društvima iz kojih svi potičemo, proterivanje je jednako smrti.

U ranijem životnom dobu kao što je seksualno zlostavljanje, dovodi do osećaja srama, iskrivljuje ličnost za ceo život ukoliko se ne reši terapijom. Sram, kao sto je Frojd determinisao, proizvodi neuroze. Destruktivan je za emotivno i psihološko zdravlje i kao posledicu ima manjak samopouzdanja što izlaže neku osobu u smeru razvoja fizičke bolesti. Osoba koja je sa sramom je stidljiva, povlači se, introvertna.

Sram se koristio kao alat surovosti i žrtve su često postajale surove. Deca sa sramom su često nasilna prema životinjama i jedni prema drugima. Ponašanje ljudi čija je svesnost na nivou oko 20 je opasno. Podložni su halucinacijama u kojoj su optuživanja, kao i paranoja, neki postanu psihotični ili čine bizarne kriminalne radnje.

Neke sramom-osnovane ličnosti kompenzuju to perfekcionizmom i rigidnošću, postaju gonioci i intolerantni. Ozloglašeni primeri ovih moralnih ekstremista formiraju grupe koje samostalno sprovode pravdu, projektujući svoj nesvesni sram koji imaju prema drugima i opravdavajući napad kao ispravan prema njima. Serijske ubice su često delovale usled seksualne moralnosti sa opravdanjem da kažnjavaju " loše" žene. 

Zato što izvlači čitav nivo ličnosti, sram rezultuje ranjivosti za druge negativne emocije i stoga često proizvodi lažan osećaj ponosa, besa i krivice.

Nivo srama 20

Bog se vidi kao - Prezriv

Život se vidi kao - Jadan

Emocija - Poniženje

Proces - Eliminacija

(iz Mape svesnosti)

Odlomak iz knjige- David R, Dawkins: Power vs. Force, an Anatomy of Consciousness,

Energy Level 20: Shame

The level of Shame is perilously proximate to death, which may be chosen out of Shame as conscious suicide or more subtly elected by failure to take steps to prolong life, as in “passive suicide.” Death by avoidable accident is common. We all have some awareness of the pain of “losing face,” becoming discredited, or feeling like a “nonperson.” In Shame, people hang their heads and slink away, wishing they were invisible. Banishment is a traditional accompaniment of shame and, in the primitive societies from which we all originate, banishment is equivalent to death.

Early life experiences such as sexual abuse, which lead to Shame, warp the personality often for a lifetime unless these issues are resolved by therapy. Shame, as Freud determined, produces neurosis. It is destructive to emotional and psychological health and, as a consequence of low self-esteem, makes one prone to the development of physical illness. The Shame-based personality is shy, withdrawn, and introverted.

Shame is also used as a tool of cruelty, and its victims often become cruel themselves. Shamed children are cruel to animals and cruel to each other. The behavior of people whose consciousness level is only in the 20s is dangerous. They are prone to hallucinations of an accusatory nature, as well as paranoia; some become psychotic or commit bizarre crimes.

Some Shame-based individuals compensate by perfectionism and rigidity, and often become driven and intolerant. Notorious examples of this are the moral extremists who form vigilante groups, projecting their own unconscious shame onto others whom they then feel justified in righteously attacking or killing. Serial killers have often acted out of sexual moralism, with the justification of punishing so-called “bad” women.

Because it pulls down the whole level of one’s personality, Shame results in a vulnerability to the other negative emotions, and, therefore, often produces false pride, anger, and guilt. 

M. Eckhart: The outer work can never be small if the inner work is great

The outer work can never be small 

if the inner work is great. 

And the outer work can never be great 

if the inner work is small. 

~ Meister Eckhart, 

14th-century Christian mystic 

Скала свесности и емотивних стања

Многи су још увек у односу према својим емоцијама као према нечем непријатном. Може се одагнати љутња и  занемети туга. Може се са напрезањем осећати било шта на првом месту.
Одгајање у детињству се често одвијало са идејом да је потребно замаскирати како се осећамо тако да се касније у животу то потисне и отежа приступ томе. Некад је осећати за неког исто што и осећати се слабо или осећати се лудо.
Док су наша осећања заваравајућа некад, веома је важно и непроцењиво само осећати. Потражити поруке у нашим осећањима. Све емоције служе као функција у разумевању нас самих боље и више. Осећати срам, кривњу, тескобу, тугу нису негативне емоције. То су емоције ниских фреквенција и све оне значе на скали емотивних вибрација да смо се удаљили кроз дато искуство од свог Над-ја. Осећати храброст, радост, љубав, прихватање су емоције високих вибрација. Кроз искуства таквих осећања ми смо ближи себи и свом Над-ја.
Осећати осећања даје прилику за повезивање са самим собом и унутрашњом мудрошћу. Други битан део наших емоција је када се ради на њима стиче се свесност о мислима које креирају наша осећања. Осећања проистичу из наших уверења и дефиниција и представљају навигациони систем. Зашто осећамо "негативне емоције"? Помажу ли негативне емоције у откривању уверења која нас коче на путу експанзије? Много пута мисли су ирационалне кад осећамо тугу или љутњу. Кад се осећања примете на овај начин постоји могућност да самим посматрањем створимо дистанцу и самим тим другачију перспективу. То ко сам ја није једнако оно што осећам. Ја сам онај који је свестан и посматра своја осећања и своје мисли.
Напослетку, наша осећања јесу и физичка ствар и ако их не испољавамо, могу остати у телу ускладиштена и показивати нам се кроз бол у стомаку, болове у глави и на много још начина. Процесуирање осећања обезбеђује неопходно олакшање и oдаје почаст нашем искуству. Бег од наших осећања држи нас заглављене, у чекању да их отворимо зарад учења о нама самима и раста и развоја.

Др Давид Хокинс је своја истраживања објавио у књизи Моћ против Силе: анатомија свесности са мапом вибрационих стања. Од 1- 1000 где је маkcимум просветљење то јест највиши ниво свести. Како би открио где се људи налазе на свом стању свести користио је мишићни тест и кинезиологију.
Тренутно просечно стање свести на планети је 207. Оно чему би требало тежити је ниво љубави који је око 500 на скали свесности. Такође постоје два битна нивоа у којима се дешава помак на личном нивоу, ниво храбрости - 200 и ниво љубави - 500. Сви нивои испод 200 су енергетско исцрпљујући и ту је прва граница трансформације из деструктивних у конструктивна и креативна стања - зона истраживања, одлучности и неустрашивости.


Извор: http://atma.hr/skala-emocionalnih-vibriracija-strah-je-100-a-prosvjetljenje-700-hz-mocna-osoba-ponistava-negativni-utjecaj-milijuna/