Многи су још увек у односу према својим емоцијама као према нечем непријатном. Може се одагнати љутња и занемети туга. Може се са напрезањем осећати било шта на првом месту.
Одгајање у детињству се често одвијало са идејом да је потребно замаскирати како се осећамо тако да се касније у животу то потисне и отежа приступ томе. Некад је осећати за неког исто што и осећати се слабо или осећати се лудо.
Док су наша осећања заваравајућа некад, веома је важно и непроцењиво само осећати. Потражити поруке у нашим осећањима. Све емоције служе као функција у разумевању нас самих боље и више. Осећати срам, кривњу, тескобу, тугу нису негативне емоције. То су емоције ниских фреквенција и све оне значе на скали емотивних вибрација да смо се удаљили кроз дато искуство од свог Над-ја. Осећати храброст, радост, љубав, прихватање су емоције високих вибрација. Кроз искуства таквих осећања ми смо ближи себи и свом Над-ја.
Осећати осећања даје прилику за повезивање са самим собом и унутрашњом мудрошћу. Други битан део наших емоција је када се ради на њима стиче се свесност о мислима које креирају наша осећања. Осећања проистичу из наших уверења и дефиниција и представљају навигациони систем. Зашто осећамо "негативне емоције"? Помажу ли негативне емоције у откривању уверења која нас коче на путу експанзије? Много пута мисли су ирационалне кад осећамо тугу или љутњу. Кад се осећања примете на овај начин постоји могућност да самим посматрањем створимо дистанцу и самим тим другачију перспективу. То ко сам ја није једнако оно што осећам. Ја сам онај који је свестан и посматра своја осећања и своје мисли.
Напослетку, наша осећања јесу и физичка ствар и ако их не испољавамо, могу остати у телу ускладиштена и показивати нам се кроз бол у стомаку, болове у глави и на много још начина. Процесуирање осећања обезбеђује неопходно олакшање и oдаје почаст нашем искуству. Бег од наших осећања држи нас заглављене, у чекању да их отворимо зарад учења о нама самима и раста и развоја.
Др Давид Хокинс је своја истраживања објавио у књизи Моћ против Силе: анатомија свесности са мапом вибрационих стања. Од 1- 1000 где је маkcимум просветљење то јест највиши ниво свести. Како би открио где се људи налазе на свом стању свести користио је мишићни тест и кинезиологију.
Тренутно просечно стање свести на планети је 207. Оно чему би требало тежити је ниво љубави који је око 500 на скали свесности. Такође постоје два битна нивоа у којима се дешава помак на личном нивоу, ниво храбрости - 200 и ниво љубави - 500. Сви нивои испод 200 су енергетско исцрпљујући и ту је прва граница трансформације из деструктивних у конструктивна и креативна стања - зона истраживања, одлучности и неустрашивости.
Извор: http://atma.hr/skala-emocionalnih-vibriracija-strah-je-100-a-prosvjetljenje-700-hz-mocna-osoba-ponistava-negativni-utjecaj-milijuna/
Одгајање у детињству се често одвијало са идејом да је потребно замаскирати како се осећамо тако да се касније у животу то потисне и отежа приступ томе. Некад је осећати за неког исто што и осећати се слабо или осећати се лудо.
Док су наша осећања заваравајућа некад, веома је важно и непроцењиво само осећати. Потражити поруке у нашим осећањима. Све емоције служе као функција у разумевању нас самих боље и више. Осећати срам, кривњу, тескобу, тугу нису негативне емоције. То су емоције ниских фреквенција и све оне значе на скали емотивних вибрација да смо се удаљили кроз дато искуство од свог Над-ја. Осећати храброст, радост, љубав, прихватање су емоције високих вибрација. Кроз искуства таквих осећања ми смо ближи себи и свом Над-ја.
Осећати осећања даје прилику за повезивање са самим собом и унутрашњом мудрошћу. Други битан део наших емоција је када се ради на њима стиче се свесност о мислима које креирају наша осећања. Осећања проистичу из наших уверења и дефиниција и представљају навигациони систем. Зашто осећамо "негативне емоције"? Помажу ли негативне емоције у откривању уверења која нас коче на путу експанзије? Много пута мисли су ирационалне кад осећамо тугу или љутњу. Кад се осећања примете на овај начин постоји могућност да самим посматрањем створимо дистанцу и самим тим другачију перспективу. То ко сам ја није једнако оно што осећам. Ја сам онај који је свестан и посматра своја осећања и своје мисли.
Напослетку, наша осећања јесу и физичка ствар и ако их не испољавамо, могу остати у телу ускладиштена и показивати нам се кроз бол у стомаку, болове у глави и на много још начина. Процесуирање осећања обезбеђује неопходно олакшање и oдаје почаст нашем искуству. Бег од наших осећања држи нас заглављене, у чекању да их отворимо зарад учења о нама самима и раста и развоја.
Тренутно просечно стање свести на планети је 207. Оно чему би требало тежити је ниво љубави који је око 500 на скали свесности. Такође постоје два битна нивоа у којима се дешава помак на личном нивоу, ниво храбрости - 200 и ниво љубави - 500. Сви нивои испод 200 су енергетско исцрпљујући и ту је прва граница трансформације из деструктивних у конструктивна и креативна стања - зона истраживања, одлучности и неустрашивости.
Извор: http://atma.hr/skala-emocionalnih-vibriracija-strah-je-100-a-prosvjetljenje-700-hz-mocna-osoba-ponistava-negativni-utjecaj-milijuna/
Нема коментара:
Постави коментар