Duhovna važnost ispravnog odgoja dece

Osmeh    Mnogi priželjkuju slobodu, ne shvatajući da su sloboda i odgovornost nerazdvojivi. Jedno bez drugog je nemoguće. Roditelji očekuju da će pošto njihova deca odrastu, sama se naučiti odgovornosti, i da će sa time imati i slobodu. Ovo je samo znak da ni sami nemaju dovoljno odgovornosti prema roditeljskoj obavezi, da su oni pre svega učitelji i to duhovni učitelji svojoj deci. Niti znaju niti shvataju da se odgovornost mora graditi lagano i pažljivo, sa svakim danom odrastanja dece. Tek tada sloboda dolazi kao rezultat prepoznavanja duhovnih zakona kojima se osoba povinuje.Čak i onda kada imamo dovoljno i snage i vremena i volje da sve sami uradimo u kući i u porodici, nije dobro da tako i činimo. Neophodno je da se deci zadaju dnevne obaveze koje ći biti u skladu sa njihovim mogućnostima, uzrastom i mentalnim i fizičkim sposobnostima. Ne odvajati poslove na muške i ženske, i ne učiti dete od malih nogu da bude totalni zavisnik od roditelja, kada će verovati da su roditelji tu da ih nose na svojim plećima sve dok jednoga dna ne izdahnu. Društvo u kojem živimo, upravo je krenulo u jednom takvom pravcu, i ono je samo sebe dovuklo u ćorsokak u kojem jeste danas.Izuzetno važna stvar na koju posebno ukazuju duhovni velikani, je da deci treba usmeravati pažnju na ono što su dobro uradili. Ono što nije dobro ne stavljati u prvi plan njihove pažnje, ali im zato svojim primerom pokazati kako se to ispravno radi, ili kako se ispravno pristupa rešavanju odredjene stvari. Onda dete polako uvoditi u učenju te iste radnje, korak po korak. Na taj način, dete shvata da se uvek može naći najbolji pristup, da uvek treba biti ljubazan, i da se uvek treba dovoljno založiti, jer se ništa ne rešava samo od sebe. Usmeravanjem pažnje detetu na ono što nije dobro uradilo ili ako ga zbog toga grdimo, time lagano stavljamo nevidljivu prepreku ispred deteta, koja će ubrzo početi da pokazuje negativne rezultate. Takvo dete će kasnije kao odrasla osoba imati poteškoća u radu i rešavanju životnih problema. Zato se od roditelja očekuje veliko strpljenje u odgajanju i podučavanju dece. Peechaya Burroughs    Posebno na šta ukazuju ovi duhovni učitelji je velika polarizovanost roditelja u procesu odgajanja dece. Naime, očevi nastupaju sa pozicije bezličnosti i nekomunikativnosti. Previše su autoritativni, pokazujući neznanje o subjektivnoj realnosti, te nastupaju sa pozicije moći. Sa druge strane, majke suviše tetoše i razmazuju decu, pokazujući slabu volju kada je u pitanju podučavanje i disciplinovanje, a što je realna duhovna potreba dece. Majke moraju prestati da veruju da će bogatija hrana i zagrljaj zalečiti većinu stvari. Kako su majke u boljem kontaktu sa subjektivnim stanjem dece, to i nose veliku odgovornost u podizanju dece. Zato i trebaju pomoći deci da isprave duhovne slabosti, kako bi sprečile da ista postanu žrtvama nedostataka roditelja.Roditelji kod kojih dominira muški ideal misle da je njihova uloga autoritet i kontrola. Oni kod kojih dominira ženski tok veruju da je ljubav ta koja trebaimati glavnu ulogu. Medjutim, nijedno od ova dva nije odgovor. Roditelji, što već navedosmo, trebaju biti učitelji pre svega, i to duhovni učitelji i vodiči. Sve ovo zahteva dosta strpljenja i samilosti. Sve ovo je mnogo dalje od autoriteta i humane ljubavi. Sve ovo zahteva mnogo nepristrasnosti i neprivrženosti. Mnogi takodje ne shvataju da nepristrasnost i neprivrženost ne znači nezainteresovanost i bezosećajnost prema drugima. Naprotiv, to samo znači da u datom trenutku shvatimo pravu potrebu i pravu akciju, koja će biti odrađena sa iskrenom ljubavlju.

Izvor : http://atlantidaforum.com/publikacije/nasa-deca.html