Ispitivanje je prvi korak: postati oprezan prema onome što prolazi kroz vaš um. A tamo je
neprestan saobraćaj – tako mnogo misli, tako mnogo želja, tako mnogo snova prolazi.
Treba da
budete pažljivi; treba da ispitate svakog i sve što prolazi kroz um. Nijedna jedina misao ne bi
trebalo da prođe nesvesno, jer to znači da ste spavali. Posmatrajte sve više i više.
I drugi korak je istraživanje. Prvo posmatrajte, ispitajte, a onda počnite da gledate u korene.
Zašto se određena stvar dešava ponovo i ponovo? Postajete ljuti ponovo i ponovo: istraživanje će
vam jednostavno pokazati da ljutnja dođe i ode. Istraživanje će vam pokazati korene ljutnje,
odakle dolazi – jer ona može biti, to je gotovo uvek tako, ljutnja je simptom nečeg drugog što je
skriveno. To može biti da se vaš ego oseća povređenim i vi se ljutite, ali ego se čuva skrivajući
se iza. To je kao koren drveća: vidite lišće ali ne vidite korenje.
Ispitivanjem videćete drveće, istraživanjem videćete korene. A transformacija je moguća samo
kada vidite korene. Iznesite korene na svetlo i drvo počinje da umire. Ako možete da nađete
koren svoje ljutnje, iznenadićete se kad ljutnja počne da nestaje. Ako možete da nađete koren
svoje tuge, bićete ponovo iznenađeni.
Prvo ispitajte šta je neprestano tu u vašem umu, šta se ponavlja ponovo i ponovo. Vi nemate
mnogo misli. Ako pomno ispitate, videćete da imate samo nekoliko misli koje se iznova javljaju,
ponovo i ponovo – možda u novim oblicima, novim bojama, novoj opremi, novim maskama, ali
imate samo nekoliko misli.
I ako uđete pomno u to bićete iznenađeni: imate jednu osnovnu misao.
Gurđijev je imao običaj da kaže svojim učenicima: "Prvo pronađite svoju glavnu osobinu". A
svaka osoba ima glavnu osobinu – to može biti pohlepa, može biti ljutnja, može biti seks,
ljubomora, može biti nešto drugo. Otkrijte šta je vaša glavna osobina, šta je centar oko koga se
kreću sve vaše misli i sva raspoloženja. Ako možete da nađete centar, našli ste koren.
I čudo je da, kada je koren jednom pronađen, ne morate da ga sečete, isečen je samim
pronalaženjem. To je unutrašnja tajna transformacije.
Posmatrajte: ponovo i ponovo postajete tužni. Iznenada niotkuda... sve je išlo dobro, i nešto je
kliknulo i vi ste postali tužni. I ponovo, to je otišlo, i do večeri se vratilo, i tako dalje, i tako
dalje. Zašto se to dešava?
Prvo ispitajte, onda istražite. Ispitivanjem i istraživanjem u vama će biti rođena osobina zvana
svesnost. Kada je jednom svesnost tu, vi imate mač koji može da saseče sve korene svih bolesti. I
kada je jednom svesnost rođena, polako, polako izlazite iz prošlosti i budućnosti, i ulazite u
sadašnjost. Postajete prisutniji u sadašnjosti. Dostižete do svesnosti koja nikada nije bila;
postajete svetlosni. I u tom prisustvu, kada možete da osetite trenutak kako prolazi, sva vaša čula
će postati tako čista, tako osetljiva, tako čulna, tako oprezna i živa da će ceo život dobiti novi
intenzitet. Dospećete do velikog užitka. Svet će biti isti, a opet neće biti isti: drveće će izgledati
zelenije, ruže crvenije, ljudi više živi, lepši – isti svet, i obluci na obali počinju da izgledaju kao
dijamanti i smaragdi.
Нема коментара:
Постави коментар